Drugi radni susret sa delegacijom iz Rumunije je održan ove nedelje sa par sastanaka u Beogradu i Pančevu sa ciljem unapređenja međunarodne saradnje sa Rumunijom u sferi Informaciono komunikacionih tehnologija – IKT i edukacije u okviru projekta Pupinov Izazov. Sastanci su se održali 26.9.2022. na više lokacija. U ovoj uzvratnoj poseti Srbiji, od strane rumunske delegacije, povećao se i broj sastanaka i lokacija.
Rumunsku delegaciju su predstavljali ispred Veća okruga Timiš: Adrian Lupuc – Javni menadžer, Kosmin Mirišan – Izvršni savetnik u upravljanju projektima i Dan Diakonu kao predstavnik ispred okruga Timiš u svojstvu savetnika predsednika Okruga Timiš i ispred Univerziteta Politehnika.
Održana su tri sastanka. Prvi sastanak je održan 26.10.2022. na Fakultetu Organizacionih Nauka – FON.
Domaćini ispred FON-a su bili: Sandra Jednak – prodekan za međunarodnu saradnju, Dušan Barać – prodekan za digitalizaciju i Ana Milićević – Programski direktor Istraživačko razvojnog centra.
Sastanak je otvorio Vladislav Petković – koordinator Pupinovog Izazova i inicijator ove regionalne inicijative. Zahvalio se prisutnima, domaćinima što su ugostili ceo ovaj skup i gostima iz Rumunije koji su se odazvali pozivu i došli u uzvratnu posetu.
Predmet ovog sastanka je bilo utvrđivanje mogućnosti međusobne saradnje i mogućeg korišćenja sredstava iz dostupnih izvora finansiranja, poput programa Interreg IPA CBC, kao i drugih dostupnih programa za finansiranje projekata.
Dan Daikonu sa zahvalio na pozivu i pozdravio sve učesnike i izneo par podataka o Univerzitetu Politehnika. Ovaj Univerzitet je osnovan 1920. godine. Sada ima 10 fakulteta kao i preko 13,500 studenata, 25 departmana i skoro 700 ljudi u predavačkom kadru, čak 25 istraživačkih centara u okviru Univerziteta, koji omogućuju izvore finansiranja za svoj razvoj. Univerzitet sarađuje sa brojnim univerzitetima u Evropi, u obe Amerike i Aziji, sa preko 190 ugovora o kooperaciji direktno ili u okviru EU programa. On je napomenuo i o značajnim investicijama koje su imali do sada, kao i velike planove i nove investicije u narednom periodu.
Kozmin i Lupuc su se predstavili i zahvalili za ovaj drugi, uzvratni sastanak u ime Timiš Okruga. Istakli su da su ovakvi sastanci dragoceni u smislu pravilnog sagledavanja potencijalnih partnera u prekograničnoj saradnji i drugih projekata.
Prodekan za međunarodnu saradnju Sandra Jednak je pozdravila goste i napravila kratak osvrt na Beogradski Univerzitet sa preko 200 godina tradicije i preko 100.000 studenata, 342 studijska programa i 31 fakulteta i domaćina ovog susreta – Fakulteta organizacionih nauka sa 50 godina postojanja, koji je deo Beogradskog Univerziteta.
Prepoznati od Vlade Republike Srbije i dobili su novu modernu zgradu u investiciji od cca 8miliona Evra. Trenutno fakultet ima preko 6.000 studenata, 19 departmana, 26 studijskih programa i predavački kadar od preko 170 ljudi. Svake godine je veliko interesovanje za upis na FON, gde na 980 slobodnih mesta konkuriše 2300 kandidata za osnovne – batchelor studije, a za 660 slobodnih mesta preko 1000 studenata za master studije.
Po novoj akreditaciji za studije na FON-u postoje dva osnovna programa: Informacioni sistemi i tehnologije i Menadžment i organizacija sa po 6 smerova. Postoji saradnja sa više fakulteta i Univerziteta u zemlji i inostranstvu, kao i zajednička diploma master studija sa Middlesex Univerzitetom iz Londona. Preko 50 ugovora. FON učestvuje ili je učestvovao u programima Erasmus +, Horizon 2020, EuropeAid, EU Council i US AID programima. Preko 1300 ugovora sa kompanijama i 5 internacionalnih i nacionalnih konferencija poput međunarodnog simpozijuma SymOrg. Na fakultetu funkcioniše preko 14 studentskih organizacija poput Aisec-a, Fonis-a i drugih.
Nakon ovog iscrpnog izlaganja koje pokazuje odličan potencijal FON-a, obratila nam se Ana Milićević – programski menadžer Istraživačko Razvojnog Centra – IRC. Ona je predstavila raznovrstan rad ovog centra i dobru komunikaciju sa studentskim organizacijama poput Fonisa, koji organizuju Hakaton, koji podržava fakultet. Postoje inovacioni projekti podržani od kompanija. Jedan od projekata koji je planiran je zajednički hakaton sa Univerzitetom Varaždin iz Hrvatske. Jedna od ideja koja počinje da se primenjuje je dovođenje dodatnih aktivnosti iz poslovnog sveta. Na takmičenje dolaze i drugi fakulteti a nagradni fond je obezbeđen od strane kompanija. Postoje razni programi u okviru IRC-a, poput razvoja studentskih start up kompanija. A, sam fakultet planira dalje investicije u ovom smeru.
Sastanak je protekao u radnoj atmosferi gde su prepoznati zajednički interesi i novim idejama.
Ciljevi oko kojih postoji suglasnost su planiranje buduće posete delegacije FON-a Temišvaru sa konkretnim aktivnostima koje se mogu realizovati i projektima u kojima bi mogli učestvovati. O ovome će se javnost blagovremeno obavestiti. A, sledeće godine je Temišvar Evropska prestonica kulture, te će ove aktivnosti imati i dodatnu medijsku pažnju.
Jedna od stvari koju bi trebalo realizovati je i zajednički hakaton iduće godine u Temišvaru. Korisnost ovakve stvari je višestruka, pre svega u unapređenju hakatona oba fakulteta, uključivanje ove aktivnosti u aktivnosti klastera u Rumuniji i budućeg koji je planiran da počne da funkcioniše u Srbiji u regionu Banata.
Petković je na kraju iskazao da upravo stvaranje ovako specijalizovanih projekata može dobiti pažnju javnosti i zainteresovanost kompanija i unaprediti okruženje. Na taj način, prateći Agende za digitalizaciju EU i sveta, namenski je i kreiran Pupinov Izazov da bi mogao da bude nosilac aktivnosti, zajedno sa partnerima i predstavljati regionalni most saradnje i budući generator aktivnosti u unapređenju informacionog ekosistema šireg regiona Banata.
Drugi sastanak je održan u Pančevu u zgradi gradske uprave Grada Pančeva. Domaćini su bili: Žarko Dakić – Grad Pančevo, član gradskog veća za lokalnu upravu i informacione tehnologije i Tatjana Medić – šef sektora za projekte.
Sastanak je otvorio Žarko Dakić i iskazao značaj ovakvih susreta i razvoju međunarodne saradnje. Osvrnuo se na to što je urađeno u prethodnom projektu i istakao pomoć koja je pružena Regionalnom Centru za talente i projektima poput Pupinovog Izazova. Podsetio nas je i prethodnog sastanka i iskazao zadovoljstvo što se nastavilo sa saradnjom i dogovorenom uzvratnom posetom. Tema su bile mogućnosti finansiranja Grada Pančeva i regiona od strane EU programa, kao i drugim mogućnostima finansiranja unapređenja informacionog ekosistema i napretka regiona.
Tatjana Medić, šef gradskog sektora za projekte sa preko 15 godina iskustva u ovom sektoru nam je rekla da je upoznata sa trenutnim pozivom, a da je Grad Pančevo poslednji poziv u kome je učestvovao bio u vezi energetske efikasnosti. U svakom slučaju, Grad Pančevo ima kapacitet i iskustvo za realizaciju kompleksnih projekata.
Petković je izjavio da su zahvaljujući zajedničkom delovanju Dakića i njega, a u saradnji sa Centrom za talente, uspeli da obezbede neophodan stručan kadar i tehniku potrebnu za realizaciju prvog Pupinovog Izazova i pratećih aktivnosti. Jedna od strana koje su pomogle je i Regionalna razvojna agencija „Južni Banat“ kojoj smo pomogli da „osvoji“ vredan IPA projekat i gde je vođa projekta Nenad Zarić, jedan od osnivača Cirkuliranja; nastavlja Petković: „već su ove aktivnosti prepoznate, a verujem da je ovaj projekat tek na svom početku“, misleći na Pupinov Izazov. Ovakav pristup svakako daje rezultate i dobra iskustva koja treba primeniti na buduće projekte.
Medićka je napomenula da su oni kao Grad Pančevo suosnivači Centra za talente i da to može biti jako dobar potencijal za razvoj Grada. Dalje se nastavio radni sastanak gde se išlo u preciznije definisanje budućeg projekta, potencijalnih partnera i metodologije rada.
Dakić je ponovio zapažanja sa prethodnih sastanaka i istakao da aktuelna raspodela i reprodukcija znanja u školskim ustanovama ima linearni karakter, sa mnogim znanjima koja nisu osavremenjena, tako da je tu Centar idealan za uspostavljanje novih standarda u znanju. Novi programi će omogućiti školskoj deci da dođu u susret sa primenjenom informatikom u novom modelu funkcionisanja, tako da se mogu lakše opredelili za sopstveni budući model obrazovanja.
Lupuc je istakao da su koristi višestruke za bilo koji grad u ovakvom tipu projekata. Ukupna vrednost Interreg IPA Rumunija-Srbija programa je skoro 88 miliona Evra, a pojedinačni pozivi poput poput ovog prvog je u iznosu od oko 26 miliona Evra, a maksimalna vrednost po projektu može biti 2 miliona Evra.
Gospođa Medić je izjavila da je ovo prvi put da neko dođe sa konkretnim predlozima, iskustvom i rešenošću da realizuje ovakav neki projekat. Petković je rezimirao prethodno rečeno i rekao da je savršen kandidat za realizaciju ovih aktivnosti Pupinov Izazov i Centar za talente koji trebaju da razviju aktivnosti poput HUB-a, da i dalje nedostaje oprema i uređenje prostora, kao i kontinuirano unapređenje kompetencija saradnika i polaznika Centra. Lupuc se saglasio sa tim i istakao da to može biti jako dobra poluga razvoja i načina da sve to funkcioniše.
Treći sastanak tog dana je održan u prostorijama Reginoalnog centra za talente „Mihajlo Pupin“. Domaćin je bio direktor Centra g. Dragoljub Cucić.
On je ispričao kratak istorijat Centra koji je osnovan, sada već daleke 1998. godine, sa obzirom na značajne postignute rezultate od tada i takmičarske oblasti koje su zastupljene u radu centra sa talentovanom decom. Upoznao je goste u jednoj srdačnoj atmosferi sa izuzetnim radom Mihajla Pupina i njegovim legatom koji je ostavio svetu. Cucić je predočio da se iz godine u godinu Centar proširuje sa oblastima rada i delovanja i da je odavno prerastao prostor u kojem funkcioniše i da se sada oseća nedostatak opreme i adekvatnosti prostorija u kojima se funkcioniše. Takođe, napomenuo je da je Centar krenuo u stvaranje novih vidova takmičenja i saradnje u projektima poput Pupinovog Izazova. Centar sarađuje sa dosta fakulteta, Institutima poput renomiranog Instituta Mihajlo Pupin i srednjih i osnovnih škola. Cucić je istakao: „Težimo da dođemo do konkretnijih vidova finansiranja i na taj način nastavimo podizanje nivoa i oblasti obrazovanja, rada kampova i infrastrukturnih potencijala.“ Centar je trenutno jedini centar za talente u Vojvodini, koji bi mogao na osnovu dosadašnjeg predanog rada i novim mogućnostima finansiranja značajno doprinese unapređenju informacionog i edukativnog ekosistema.
Delegacija iz Rumunije je nakon ovog sastanka i dugog i plodonosnog radnog dana sa zadovoljstvom zaključila da je ovo bila jedna vrlo uspešna radna poseta.
