Skip to main content

Pupinov izazov – Početak! Uspešno održan prvi međunarodni panel „Obrazovanje po meri mladih“

Autor: 09.12.2021januar 22nd, 2022Događaji, Pupinov izazov, Vesti

Projekat PUPINOV IZAZOV je i zvanično počeo 3.12.2021. sa međunarodnom panel diskusijom – Obrazovanje po meri mladih. Uspešna panel diskusija je potvrdila širu podršku projektu i rešenosti učesnika da budu njegov deo.

Kontaktirali smo srednje škole i imali odličan odziv i zainteresovanost za takmičenje. Za planirano takmičenje 4. i 5.12.2021. je bilo prijavljeno 6 ekipa. Razni faktori, pre svega epidemiološki, su odložili takmičarski deo za 29. i 30. januar iduće 2022. godine.

U komunikaciji sa predmetnim nastavnicima/mentorima smo „u hodu“ dodali i dopunili svoje aktivnosti, poput informisanja i planirane edukacije budućih učesnika. Verujemo da će biti još ekipa i škola. Plan je da takmičenje u Pančevu bude prvo u nizu, a iduće godine, pored sada odloženog, bude takmičenje u junu u Vršcu, i u decembru, u većem obimu, u Pančevu.

Pored podrške učesnika panela i njihovih organizacija, podršku ovom projektu je dalo i Ministarstvo prosvete, RRA Južni Banat, Vojvodina ICT klaster, Deloitte Srbija, Eletrotehnički fakultet u Beogradu, veći broj škola, privrednih subjekata i eksperata.

Međunarodni panel  – Obrazovanje po meri mladih, je imao sedam učesnika. Domaćini skupa su bili Direktor Centra Dragoljub Cucić koji se obratio putem video snimka i koordinator Pupinovog Izazova – Vladislav Petković i moderator ovog panela.

Vladimir Pandurov

Vladimir Pandurov

Prvi nam se obratio Vladimir Pandurovdugogodišnji ekspert u EU projektnom finansiranju sa predstavljanjem mogućnosti finansiranja ovako jednog kompleksnog projekta i njegove usaglašenosti sa politikom razvoja EU i pravom trenutku za pokretanje jednog ovakvog projekta. Takođe EU inicijative u cirkularnoj/kružnoj i zelenoj ekonomiji u koje se možemo uklopiti. Pričali smo o prekograničnoj saradnji i instrumentu finansiranja Interreg – IPA CBC i značaju lokalne, pokrajinske i republičke podrške.

Kosmin Mirišan

Kosmin Mirišan

Kosmin Mirišan – ekspert u razvoju IKT i plasiranju EU fondova je podelio sa nama svoje bogato iskustvo (razvoj 250+ start-up kompanija) u stvaranju IT ekosistema iz perspektive preduzetnika, razvojnih agencija, državne i lokalne samouprave i simbioze među njima. Pričali smo o važnosti formiranja relevantnih baza podataka i animiranja tehnoloških kompanija. Izgradnja infrastrukture i informacionog ekosistema. Značaj sistematskog pristupa i realnog razvoja kroz simbiozu svih sektora. Transformacija javnog sektora, postavljanje standarda i stalni problem obuke i primene tih standarda i povezanosti baze podataka. Ograničenja javnog sektora.

Dušan Barać

Dušan Barać

O aktivnostima fakulteta je diskutovao Dušan Baraćprodekan za digitalizaciju Fakulteta organizacionih nauka Univerziteta u Beogradu. Istakao je nedostatak ljudi sa veštinama i znanjima za sprovođenje sličnih ideja, poput Pupinovog Izazova. Podelio je podatak da po određenim istraživanjima, samo u zemlji Srbiji, da se generiše i 10.000 IT stručnjaka godišnje, svi bi našli zaposlenje. Za obrazovne institucije je uvek problem definisati prioritete i odgovoriti na pritisak države i privrede i pronaći balans između masprodukcije i kvaliteta studenata i kvalitetnog mapiranja potreba privrede. Kao rezultat svega toga je došlo do transformacije osnovnih studija i postavljanja novog plana i programa studiranja na FON-u od školske 2022./2023. Smatra da povratna veza između institucija obrazovanja, privrede i države ima samo 30% iskorišćenosti potencijala. Ključna stvar je stvaranje mreže, priprema đaka i realan primer dualnog obrazovanja postavljen u samom sistemu organizovanja celog sistema. Pohvalio je inovativnu ideju unapređenja već postojećeg sistema rada sa talentovanom decom i stvaranje sistema talent menadžmenta sa širom bazom školske dece. Poruka je da na se na taj način stvaraju preduslovi, celokupan ekosistem, za negovanje i podsticanje preduzetničkog duha kod mladih ljudi. Primer nedostatka toga je preovlađujuće stanje u IKT sektoru gde je većina tržišta predstavlja uslugu i ousourcing a ima jako malo primera sopstvenih proizvoda i inovacija. Od ključnog značaja je aktuelnost znanja koje se uči u obrazovnim institucijama i interoperabilnosti svih nas, je nešto što generalno nedostaje.

Dragan Manojlov

Dragan Manojlov

Priveredu u ovoj diskuiji je reprezentovao Dragan Manojlov – Viši rukovodilac konsultantske kuće Delloite Srbija, koji je zadužen za tehnološki sektor, u okviru koga je i SAP, a takođe i za prodaju usluga. Napomenu je da je Delloite u Srbiji nastao iz revizorske kuće a globalno su jedna od dve najveće tehnološke kompanije u svetu. Problem je u zapošljavanju. Velika razlika između njihovih očekivanja i realnog doprinosa u poslu. Postoji evidentan jaz između privrede i obrazovanja u Srbiji, koji treba da se prevaziđe, a mi smo jedan od globalnih lidera koji mogu da smanje taj jaz, bazirano na iskustvu i doprinesu razvoju republike Srbije.

Primeri u privredi su da profesori plasiraju neke svoje alate i proizvode i lokalna rešenja koja dobijaju posao a ne velika poput SAP. Nema dodatne vrednosti (value-added) kompaniji, već samo preslikano operativno stanje u kompaniji. Velika je razlika između plata konsultanata ovde i u inostranstvu. Postoji konstantan nedostatak stručnih osoba, koji bi bili obučeni i dobili veću vrednost na tržištu. Trenutno, IoT (Internet Of Things) rešenja imaju najveći potencijal na tržištu. Jedno od primera su smart city – pametni grad rešenja koja Deloitte uspešno implementira u svetu i kao primer je predstavljno jedno takvo rešenje koje je implementirano u gradu Buenos Airesu.

Najveći hub IoT koji sponzorišemo se nalazi u Nemačkoj, gde postoji odlična saradnja sa univerzitetima. Kako smo profitno orijentisana kompanija, mi za uzvrat imamo najbolje studente zaposlene u Deloitte, što je i plan za Srbiju. Ovakav tip projekta, kao što je PUPINOV IZAZOV, mi smo prepoznali kao potencijal koji podržavamo i nadi da će on ostvariti svoj optimum u okruženju u kojem funkcioniše.

Žarko Dakić

Žarko Dakić

Sledeći učesnik panela je bio Žarko Dakić – Grad Pančevo, član gradskog veća za lokalnu upravu i informacione tehnologije. Ispričao je da je, nakon preuzimanja funkcije većnika u Gradu Pančevu, analizom u svom resoru, došao do zaključka da Regionalni centar za talente Mihajlo Pupin ima najveći potencijal za razvoj. Centar je proširen sa odeljenjem za primenjenu kibernetiku robotiku i nazvan po Miodragu Vukobratoviću, našem velikom naučniku iz oblasti humane robotike. Kako Centar ima uspešnu dugogodišnju saradnju sa organizacijom Cirkuliranje, g. Cucić je prepoznao velike mogućnosti udruživanja snaga i tada je i počela saradnja sa tom organizacijom i Vladislavom Petkovićem, njenim zastupnikom. Uspeli smo u saradnji sa Regionalnom razvojnom agencijom Južni Banat da obezbedimo dodatnu opremu i neophodne minimalne uslove za početak projekta Pupinov Izazov.

Aktuelna raspodela i reprodukcija znanja u školskim ustanovama ima linearni karakter, sa mnogim znanjima koja nisu osavremenjena, tako da je tu Centar idealan za uspostavljanje novih standarda u znanju. Novi programi će omogućiti školskoj deci da dođu u  susret sa primenjenom informatikom u novom modelu funkcionisanja, tako da se mogu lakše opredelili za sopstveni budući model obrazovanja. Postoje agende koje su već u primeni, poput industrija 5.0 u EU i Japanu, u Kini Made in China 2025, u Rusiji Kibernetika 3.0 koji predstavljaju nove standarde i pravce razvoja. Jedan od zaključaka je bio da državi nedostaju stručnjaci koji će shvatiti pravilno implementiranje tehnologije i standarda, kako bi sve to funkcionisalo. Predstavio je sopstvene inicijative primenjujući standarde just-in-time i umrežavanje na lokalu. Intencija svih ovih aktivnosti je da se školskoj deci pruži šira baza znanja a ne samo uska specijalizacija, kako bi mogli da odgovore budućim izazovima u životu. Diskutovao je na temu prevazilaženja trenutnih ograničenja u funkcionisanju lokalne samouprave. Istakao je da velika globalna dešavanja društvu predstavljaju početak nekog perioda promene, kao što XX vek u stvarnosti počinje posle I svetskog rata kao i što XXI vek počinje od Covid 19 pandemije.

Konstatovano je da je edukacija mladih ljudi u toku, sa nama i bez nas, a da bi obezbedili prirodan i optimalan rast i razvoj društva, moraju da se osavremene zakoni, i sam sistem celokupnog okruženja, jer je bazirano na standardima koji su postavljeni još pre 20-tak godina

Vladimir Milenković

Vladimir Milenković

U diskusiju se uključio Vladimir Milenković – MsC kompjuterskih nauka Kembridž koledža, na temi osvešćenosti mladih u smislu tehnologije i njene upotrebe i nivou razumevanja iste. Prirodno se današnja deca osećaju prirodno u informacionom društvu današnjice. Da li će biti samo korisnici, ili će se više uključiti je diskutabilno. Po Milenkoviću je trend da deca danas nisu toliko zainteresovani šta je to „iza“ programa, već su samo korisnici ponuđenog i usmeravani globalnim trendovima.

Milenković je neko ko je pre koledža/fakulteta završio matematičku gimnaziju u Beogradu i do sada učestvovao i osvajao nagrade na mnogim svetskim takmičenjima iz matematike i informatike i ističe to kao veoma pozitivno iskustvo u sopstvenom razvoju. Napomenuo je da je od izuzetnog značaja uključenje kompanija koje će kroz formu takmičenja dati uvid korak po korak učesnicima šta je to potrebno od znanja na poslovima koji oni nude.

Istakao je da je digitalizacija u Velikoj Britaniji možda poprimila neke odlike preteranosti i da je na osnovu izučavanja primera iz prakse zagovornik procesa digitalizacije korak po korak, a opet deluje da se sve radi na preskok i da nije pristup uravnotežen u svim oblastima, i da je to slučaj na globalnom nivou.

Postoji jaz između toga što se uči na fakultetima i šta će student raditi nakon završetka studija. I za Britaniju za obrazovni sistem deluje da nema dovoljno učenja praktičnih znanja. Rekao je da su imali dosta sajmova karijera gde su dolazile velike tehnološke firme ali ni jedna od njiih nije pružila konkretnije informacije o čemu će se neko baviti u toj firmi.

Milenković vidi sebe u Srbiji pre svega privatni razlozi i mogućnost dobrog zaposlenja u IT industriji a opet biti kući. Za njega je veća orijentisanost ka industriji nego radu u obrazovanju, jer može dati doprinos koji će biti vidljiv brzo a u obrazovanju na mnogo većem vremenskom periodu. Kembridz Većina kolega sa Kembridža ide pre u industriju nego u nauku, bez ulaženja u to šta je bolji izbor

Ono što je dobro kod njegovog obrazovanja je da su na fakultetu nisu toliko učili neka praktična znanja, ali su dobili odličnu bazu, koja im pruža mogućnost da mogu veoma brzo da usvoje i primene znanja iz prakse.

Gabriel Gašpar

Gabriel Gašpar

Kao predstavnik nove generacije informatičkog društva se uključio Gabriel Gašpar – predstavnik IKT(ICT) sektora iz Rumunije, koji je izneo neposredna iskustva, pre svega u elektronskom poslovanju e-komercu, sa dosta iskustva u razvoju on-line plaćanja i povećanju interoperabilnosti.  On ističe da je u Rumuniji privatni sektor vrlo organizovan za razliku od državnog, a velika je prednost što su na jedinstvenom tržištu EU. Usled nedostatka ekspertata u državnom sektoru dolazi do nerazumevanja sa privatnim sektorom. Univerziteti imaju razvojne centre ali nemaju dovoljno fondova i ljudi i sve ostaje na teoretskom nivou.

Klijenti žele proizvod, a ne znaju kako da ga koriste. Novo vreme je unapredilo rad kurirskih službi i takođe usluge platnih servisa. Došlo je do većeg uvezivanja koristeći API i adekvatne upotrebe baza podataka. Podelio je sa nama rad sa par banaka i rad na open source e-komerc rešenja, kao i rad na  plug-in-ovima koji se koriste i razvijaju u radu kurirskih službi.

Samouk je po pitanju znanja koja sada koristi, a to su više programerskih jezika, open data koncepta, back-end i front­-end okvira i povezivanja svih znanja u praktičnoj primeni za nekog klijenta. Ističe da je imao jako dobrog mentora, zahvaljujući kome je sada u preduzetničkom sektoru.

Ovakav pristup želi da podeli sa drugima i zadovoljan je što to može da uradi putem saradnje koju ostvaruje u Cirkuliranju, gde je to jedan od principa funkcionisanja, kao i unapređenje saradnje u regionu.

Barać je istakao da po podacima iz 2019. godine je samo 5-6% ukupnog plaćanja na šopovima je plaćanje karticama za razliku od Rumunije, gde je mnogo veći procenat. Banke ne edukuju dovoljno korisnike, kuriske službe se nisu unapredile i imaju izvestan otpor u uvođenju veće povezanosti.

Deluje da postoji razlika u stepenu razvijenosti tržišta e-komerca Srbije i Rumunije, bez obzira na razne inicijative i investiranje u samo tržište.

Poruke Panela

Kosmin je istakao da se svakodnevno trebamo truditi da unapredimo svoju sredinu. Istakao je da sredstva postoje, ali moramo biti vrlo konkretni sa aktivnostima, kako bi mogli da budemo finansirani. Sistem zamišljen Pupinovim Izazovom je upravo onaj tip koji se može lako kvantifikovati i dati merljive rezultate i samim time da bude finansiran od strane javnih i privatnih subjekata.

Otvorili smo dosta novih tema i da je ovaj panel prevazišao očekivanja samih učesnika. U budućem periodu ćemo konkretizovati neke od tema i shodno tome organizovati buduće aktivnosti, poput ovog panela. Svi učesnici su vrlo zadovoljni diskusijom i iznesenim različitim perspektivama o temama koje su se obrađivale. Pozdravljaju inicijativu poput ove i ovaj vid komunikacije sa očekivanjem da je bude više u budućnosti jer je ona na korist svih učesnika.

Panel je uspostavio dvosmernu komunikaciju među učesnicima i kao rezultat dao nove ideje i mogućnosti povezivanja i organizovanja. Ovaj vid komunikacije, je planiran da se unapredi i postavi u standard, koji u saradnji sa predmetnim nastavnicima dati interaktivni pristup i podstaći takmičenje da se razvija, a samim tim i celokupan ekosistem. Želimo da budemo proizvođači i izvoznici znanja a ne uvoznici, a za to su neophodna konkretna znanja iz nauke koji ovaj sistem može da pruži.

Cirkuliranje i Centar prihvata i primenjuje nove tehnološke standarde, a u isto vreme neguje kulturu i slobodu izražavanja u smislu interkulturalnog dijaloga. Ova saradnja je stvorila prostor gde u saradnji sa ostalima možemo da izgradimo platformu Pupinovog Izazova koja može da odgovori konstantnim promenama u okruženju i slobodna u svom radu sa trećim licima.

Planiramo da se ne ograničavamo samo na informatiku. Danas pojam Informaciono komunikacionih tehnologija nema tih klasičnih, krutih ograničenja, već se može primeniti na gotovo sve aspekte života i rada.

Svi su saglasni da projekti poput ovog predstavljaju iskre i pokretače promena u okruženju.

Očekujemo u narednom periodu film koji je trenutno u produkciji o ovom panelu.